BJELILA GOŠIĆI RADOVIĆI KRAŠIĆI  BOKA KOTORSKA  MONTENEGRO



 

ŠKOLJKE BJELILA
Godišnja proizvodnja u Boki Kotorskoj sada je oko 150 tona,a prema procenama stručnjaka Instituta za biologiju mora, godišnje mođe da se proizvede oko 2000 tona kvalitetnih školjki. Trenutno u zalivu ima 16 regostrovanih uzgajivača školjki čiji se sistem stalno razvija. Na Bjelilima i pored dobrih uslova za uzgajanje školjki, pre svega dagnji - mušalja nema ni jednog uzgajivača, ali u neposrednoj blizini Bjelila, na potezu Đuraševići obala ima petnestak uzgajivača mušlji.
U vodama oko Bjelila sada se može naići na nekoliko vrsta školjki, a do nedavno, tačnije do 1975. godine samo na potezu oko Zanovetnog Školjica je bilo desetina vrsta školjki, a najzastupljenija je bila palastura. Nestanak palastura i drugih atraktivnih vrsta je u direktnoj vezi sa razvitkom turizma i prekomernim vađenjem školjki u svrhu suvenira, ali i danas možete, kada zaronite, uz pomoć sreće i iskustva da naiđete na prelepe uzorke pojedih vrsti školjaka. Među tim školjkama ima i jedna vrsta za koju Krtoljani sa ponosom ističu kao svoj specijalitet, a to je FONGA ili Morsko Jaje. Školjka koju samo iskusno oko može prepoznati i specijalnom grabuljicom izvaditi. Prvi među najboljima u vađenju FONGI je bio i ostao zet kostićki - Milan Krdžić. A tu negde je i Branko Fonga iz Gošića. Fonga je jestiva školjka i jede se sveža.

Jedna fonga, komadić kruha i čaša vina.

NEKE VRSTE ŠKOLJKI SA BJELILA

 


VONGOLA, PRNJAVICA, BARAKOKULAVenus verrucosa, L.
Opšti podaci: Spada u srednje velike školjke sa srednjom dužinom od oko 4 cm i maksimalnom oko 7 cm. Ima debelu, čvrstu ljušturu bez sedefa i relativno malim sadržajem mesa.
Gde živi: Rasprostranjena je po celom Mediteranu, uz zapadnu obalu Evrope i Afrike. U crnogorskom primorju masovno je prisutna samo u Bokokotorskom zalivu, posebno u hercegnovskom i tivatskom. Živi na dubinama od 0,5 do 20 m, zakopana u pesku i sitnom kamenju, obično uz neki veči kamen. Često se nalaze u kolonijama od 5-6, pa i više komada. Najbrojnije kolonije su na dubinama oko 2-3 m. Vongole se najčešće mogu naći na hridi od svetionika pa sve do Ostrva Školj ili Sv. Marko.
Način prikupljanja: Prikuplja se ronjenjem na dah ili na boce, kopanjem ili razgrtanjem sitnog kamenja i šljunka u kome su zakopane.
Upotreba: Ima izvanredno ukusno belo meso i vrlo je tražena kao hrana. Često se prodaje na ribarnicama po ceni od 5-10 Eura, a redovno se nudi i u restoranima. Za kolekcionare nije interesantna. Najčešće se sprema na buzaru ili na rižot.



KOPITO
Spondylus gaederopus, L.
Opšti podaci: Kopito spada u velike školjke, a kod nas naraste preko 15 cm i 0,5 kg težine. Ima jako debelu školjku sa lepim unutrašnjim sedefom. Sa spoljnje strane je obrasla algama i veoma liči na kamen.
Gde živi: Prisutna je u Crvenom moru i Mediteranu, ali je u celom Jadranu veoma proređena. u Bokokotorskom zalivu se može naći na dubinama do 10 m, a na spoljnoj strani obale i preko 20 m. Do nedavno su se jako veliki primerci mogli na}i na potopljenom metalnom brodu u uvali Žanjic, na dubini od 17 - 20 m, ali ih sada više nema. Živi jednom stranom pričvršćena za kamen ili na metalu potonulih brodova, a samo gornja strana je pokretna. Kopita su se do nedavno mogle naći na krtoljskom zidu - Solila, ali ih je i tamo sve manje i manje, a i pristup je otežan zbog uzgajališta mušalja.
Način prikupljanja: Prikuplja se ronjenjem na dah, ređe na boce. Teško se uočava.
Upotreba:
Meso se smatra delikatesom, a jede se presno. Ljuštura je cenjena kao ukras, posebno gornja strana koja je ponekad izvanredne lepote. Pošto se teško otvara treba paziti da se ne polomi.



PALASTURA, PERISKA, LOSTURAPinna nobilis, L.
Opšti podaci: Spada u vrlo velike školjke, sa prosečnom dužinom oko 40 cm. Kod nas naraste i preko 1 m. Vrlo je atraktivna i tražena školjka, sa izvanredno lepim smeđkastim unutrašnjim sedefom koji pri vrhu prelazi u srebrnkast, često sa jednim ili više sitnih bisera. Biseri su obično nepravilnog oblika, ali se neretko nađu i pravilni. Boja bisera je mlečno bela ili purpurna.
Gde živi: Rasprostranjena je po celom Mediteranu i celoj istočnoj obali Jadrana.  Nalazi se na dubinama od 2 m (područje napuštene tivatske solane) do preko 50 m. Nekada gusta naselja danas su dosta proređena, pa se nalazi uglavnom pojedinačno. Danas se uglavnom može naći na većim dubinama i to iznad 15 metara i to na potezu od Bjelila ka Otoku, a i prema Krašićima. Uvala Oko na Bjelilima, kao i uvala kod Zanovetnog Školjca nekada je obilovala PALASTURAMA.
Način prikupljanja: Prikuplja se najčešče ronjenjem na dah ili na boce. Ponekad je zakače i obalne potegače, ali je tada obično oštečena.
Upotreba: Meso je jestivo, sprema se obično na rižot ili na brudet, ali se prikuplja prvenstveno radi ljušture.


PETROVO U
VO
Heliotis lamellosa, Lam.
Opšti podaci: Iako su ovo dve različite vrste puževa, kad nas postoji samo jedan narodni naziv jer ih ribari i stanovništvo uz obalu ne razlikuju. Međusobno se razlikuju po tome što je H. lamellosa i spolja i iznutra manje naborana, plića i prosečno nešto manja. Prva vrsta naraste do 7 cm a druga i preko 10 cm. Obe vrste imaju izvanredno lep unutrašnji sedef zlatkastih preliva. Po ivici ljušture nalazi se niz sitnih otvora za pipke.
Gde živi: Obe vrste Petrovog uha su rasprostranjene po celom Mediteranu, na kamenitom terenu. Nalazimo ga prilepljenog sa donje strane krupnijeg kamenja, od granice plime i oseke do dubine od 3-4 m. U crnogorskom primorju najučestaliji su oko ostrva Bokokotorskog zaliva, posebno oko Ostrva Školj u Tivatskom zalivu i Otoka Gospe od Milosti.
Način prikupljanja: Prikuplja se prevrtanjem kamenja u pličaku, sa ili bez maske za ronjenje i disalice.        
Upotreba: Meso je jestivo, vrlo ukusno i cenjeno. Neke srodne vrste u svetu važe kao najluksuznija hrana iz mora. Kod kolekcionara ljuštura je cenjena.



LASTINO KRILO
- Pteria hirundo; Pteria tarentina, Lk.
Opšti podaci: Kao i ostale njene rođake, ova školjka spada u bisernice. Prosečna veličina joj se kreče oko 7,5 cm, a s obzirom da je primerak na slici prvi i jedini prijavljeni u crnogorskom primorju, ne može se dati više podataka o njenom rastu. Ima kvalitetan unutrašnji sedef, a prema podacima iz literature, trebalo bi očekivati da se pronađe i poneki biser.
Gde živi: Nalazi se od južne Engleske do Mediterana. U večem broju (kolonije) nalazi se na dubinama od 30-60 m, pričvrščena na gorgonarije (kožasti korali), a pojedinačno na muljevitom dnu cirkalitorala. Do 60-tih godina ova školjka se moga naći u okolini Bjelila, u zadnjih nekoliko godina nije pronađeni ni jedan primerak.
Način prikupljanja: Može se prikupljati samo ronjenjem na boce.
Upotreba: Ima mlečno belo meso i vrlo je ukusna, ali se, s obzirom da je retka, nigde masovno ne upotrebljava u ishrani.



MUŠLJA, DAGNJA - Mytilus Galloprovincialis
Opšti podaci
:
Dagnja je naša najčešća školjka i nalazimo je gotovo svuda. Raste u grozdovima i nije je teško sakupiti. Tamo gde teren dozvoljava do nje se može doći ronjenjem, ili je dovoljno zagaziti u more do prvog kamena koji se crni i pobrati ih. Treba se čuvati oštrih rubova koji vrlo lako mogu izazvati neugodne posekotine.
Gde živi: Dagnje se gotovo redovito mogu naći i na okomito betoniranim obalama lučkih pristaništa. Tu se sme roniti, ali se do školjki može doći modificiranim grabljama, alatom koji se lako može izraditi u kućnoj radinosti.
Način prikupljanja: Na grablje sa produženim držalom se montira mreža, razapeta preko žičanog kostura učvršćenog za same grablje. Uloga mreže je da zadrži dagnje, grebanjem odvojene od podloge. Oblik mreže je stvar mašte, a materijal koji se pokazao najisplativijim je obična mrežasta ambalažna vreća  za krompire. Oni koji se na žele baviti takvim aktivnostima, a ipak žele dagnje, mogu ih uvek pronaći po pristupačnim cenama na ribarnici.Ova školjka na paleti mamaca nažalost zauzima niže mjesto nego što joj pripada. Većina ribolovaca koji je ne upotrebljavaju za mamac pri udičarenju, navode kao glavni razlog loše držanje na udici i sluzavost što znatno otežava mamčenje. Dagnje se na mojim udicama odlično drže i pri dalekim izbačajima surf-štapovima, a nerijetko se dogodi da ulovim i po nekoliko riba za redom ne mijenjajući mamac. Da bi dagnja dobila tako dobre karakteristike potrebno ju je doraditi što zahtijeva nešto truda i vremena što se na kraju višestruko isplati.

LUMPARI, PRILEPCI Patella sp. P. vulgata, L. P. coerulea, L. P. lusitanica, Gmelin
Opšti podaci: Ovo je porodica puževa za koje kod nas ne postoje narodna imena za pojedine vrste, več se svi nazivaju jednim imenom – prilepci. Međusobno se razlikuju po boji i obliku ljušture, ali je ta razlika uočljiva samo za poznavaoce. Maksimalna veličina sve tri vrste se kreče oko 7 cm. Inače, domača literatura nije se previše bavila ovim puževima te sve prisutne vrste nisu determinisane.
Gde živi: Sve tri identifikovane vrste su rasprostranjene uz Atlansku obalu zapadne Evrope i u Mediteranu. žive na granici plime i oseke (supralitoral), prilepljeni za kamenu obalu. Na mestima gde ih ima, obrazuju velike kolonije. Kod nas je najzastupljenija vrsta P. coerulea, dok se vrsta P. vulgata ne spominje u našoj literaturi kao prisutna u Jadranu.
Način prikupljanja: Skidaju se nožem sa kamenite obale.
Upotreba: Meso je jestivo, ukusno i vrlo traženo. Mogu se jesti i presni. Za kolekcionare su interesantni samo izuzetno veliki primerci.

RUMENKA, PORCULANKAPitaria chione, L. (= Meretrix c.)
Opšti podaci: Spada u srednje velike školjke, sa maksimalnom dužinom do 8 cm. Jedna je od najlepših školjaka Jadrana sa izuzetno lepim spoljnim sedefom koji štiti ljušturu od propadanja i kada školjka ugine. 
Gde živi: Rasprostranjena je po celom Mediteranu, na dubinama do 60 m. U crnogorskom primorju se najčešče sreče po peskovitim uvalama, na dubinama do 10 m. Nalazi se potpuno zakopana u pesku, ispod same površine dna.
Način prikupljanja: Prikuplja se kopanjem i sakuplanjem u pličaku, ili ronjenjem na dah. Često se nađu mrtve, odlično sačuvane ljušture na površini peska.
Upotreba: Vrlo je ukusna, a sprema se na buzaru ili na rižot. S obzirom da nije česta, ne koristi se masovno u ishrani. Vrlo cenjena kod kolekcionara.


KAPICA PRUGASTA
Cardium tuberculatum, L.
Opšti podaci:Škojka srednje veličine, naraste preko 6 cm. Ima čvrstu, debelu kučicu sa lepim smeđim prugama. Izbrazdana je uzdužno, a šare su postavljene okomito na brazde. Rubovi ljušture su takođe nazubljeni. I spoljašnost i unutrašnjost su bez sedefa pa ljuštura lako obrasta i propada nakon što je školjka uginula.
Gde živi: Rasprostranjena je duž cele obale, na peskovitom terenu. Nalazimo je na dubinama od 5 m do 80 m, a najčešče na 30-40 m na peščanim belinama unutar polja posedonije. Iako je uobičajena, ipak nije česta školjka.
Način prikupljanja:  Uhvati se u sve vrste potegača, a vade je i sportski ronioci koji rone na boce. Često se nađu dobro očuvane ljušture uginulih školjaka.
Upotreba: Meso je jestivo i ukusno, a interesantna je i za kolekcionare.



VOLAK BODLJIKAVI
Murex brandaris, L.
Opšti podaci:Spada u velike puževe sa prosečom veličinom oko 7 cm a maksimalnom oko 13 cm. Ima lepu žučkastu boju, a iznutra je obložen kvalitetnim sedefom nešto izraženije boje.  
Gde živi: Rasprostranjen je po čitavom Mediteranu, na dubinama od 3 m do 100 m. Živi pretežno na muljevitom i peskovitom dnu, ali se nađe i na kamenitom. Kod nas nije redak, ali ni čest kao obični volak. Približno je ravnomerno raspoređen duž cele obale. U doba mresta skuplja se u velike gomile i ostavlja jaja u nakupinama istim kao običan volak.
Način prikupljanja: Privučen mirisom uginule ribe, često se uhvati u sve vrste mreža stajačica, posebno u duboko položene poponice. Takođe je čest u svim vrstama mreža potegača, a poneki primerak izvade i ronioci koji rone na boce.
Upotreba: Jestiv je, a meso je mekše od mesa običnog volka te se često koristi u ishrani. Ljuštura je tražena, posebno ako je velika i od živog izvađenog puža.



VOLAK
ČUPAVI
Tritonalia erinacea,  L. (= Murex erinaceus)
Opšti podaci: Spada u velike puževe sa prosečom veličinom oko 6 cm i  maksimalnom oko 9 cm. Ima lepu razvedenu (čupavu) ljušturu tamno sive do skoro crne boje, bez spoljnjeg i sa slabim unutrašnjim  sedefom. Iako se uočljivo razlikuje, uglavnom ga smatraju  za volka kvrgavog (običnog), te u našem jeziku nema posebno ime.
Gde živi: Rasprostranjen je duž čitave obale, na kamenitom terenu i dubinama od 5 m do 30 m.
Način prikupljanja: Ponekad se uhvati u mreže stajačice, a poneki primerak izvade i ronioci koji rone na boce.
Upotreba: Meso je jestivo, ukusno i tvrdo kao kod večine puževa. Veči primerci su interesantni za kolekcionare.



KUČICATapes decussata, L. (=Venerupis d.) Tapes aurea, L. (=Venerupis a.)
Opšti podaci: Za obadve vrste naš narod ima jedno ime, jer ih uglavnom ne razlikuje. Prva vrsta spada u srednje velike školjke i naraste do 8 cm, dok druga spada u male i ne prelazi veličinu od 3-4 cm. Obe vrste su bez sedefa, tankog oklopa i neugledne. Unutrašnjost vrste T. aurea je žučkasta, te ih po tome možemo razlikovati.
Gde živi: Rasprostranjene su po celom Mediteranu, uklučujuči i Crno more, i duž evropske obale Atlantika. Živi u pličaku, na samoj granici plime i oseke, najčešče oko ušča reka. Kod nas je najviše ima u hercegnovskom i tivatskom zalivu. Spada u česte školjke.
Način prikupljanja: Prikuplja se kopanjem i prebiranjem po peskovitim i šljunkovitim pličacima, naročito za vreme niskih voda.
Upotreba: Vrlo je ukusna i izdašna školjka, bez obzira na prosečno malu veličinu. ^esto se prodaje na ribarnicama i nudi u restoranima. Priprema se na buzaru. Za kolekcionare je neinteresantna.



JAKOPSKA KAPA, LEPEZA
Pecten jacobeus, L.
Opšti podaci:Spada u velike školjke, sa prosečnom dužinom oko 8 cm, a naraste do 13 cm. Zbog svog oblika smatra se jednom od najlepših školjaka Jadrana, iako nema posebno lep sedef. Kod nas se može naći još jedna vrsta (P. Maximus) koja joj je vrlo slična i koju narod ne razlikuje od predhodne vrste. Kao i ostale vrste iz porodice Pectinidae može “skakutati” tj. kretati se naglim zatvaranjem i istiskivanjem vode iz ljušture.
Gde živi: Rasprostranjena je po celom Mediteranu, a kod nas se može naći u Bokokotorskom zalivu. Živi na muljevito-peskovitom, neobraslom dnu, najćešće na dubinama 10 - 20 m. Češća je na nagnutom nego na ravnom dnu. Živi zakopana ispod same površine dna, najćešće okrenuta svojim ravnim delom prema gore, kao da je okrenuta naopako.
Način prikupljanja: Uhvati se u sve vrste potegača, a vade je i sportski ronioci koji rone na boce. Ronjenjem na dah se malo prikuplja jer se teško uočava sa površine.
Upotreba: Jestiva je presna i termički obrađena i veoma je tražena kao delikates. Cenjena je i među kolekcionarima.



ZVRK
Calliostoma sp. C. conulum, L.
Opšti podaci:Sve vrste spadaju u male puževe sa prosečom veličinom oko 1 cm i maksimalnom oko 3,5 cm. Ljuštura je tanka, različitih ružičastih do smeđih nijansi. Sakupljači ih uglavnom ne razlikuju, več ih skupljaju kao jednu vrstu.
Gde živi: Rasprostranjeni su u celom Mediteranu, na mekim dnima infralitorala. Kod nas se mogu nači na malim dubinama uvala okrenutih na otvoreno more, na kamenitom dnu.
Način prikupljanja: Prikupljaju se najlakše ronjenjem na dah i na boce.
Upotreba: Iako su vrlo lepi, ne izazivaju veči interes kolekcionara jer su sitni.



VRETENO
Ceritium vulgatum,  Brug.
Opšti podaci: Zbog izduženog oblika spada u male puževe, iako je relativno dugačak. Prosečna dužina mu je oko  4 cm, ali naraste i do 8 cm. Na ljušturi se jasno uočava dvostruka spirala, u dve nijanse svetlobraon boje. Poklopac je okrugao, sa zavojima.
Gde živi: rasprostranjen je u Mediteranu i duž atlanske obale Evrope, sve do severnog mora. @ivi na kamenitom terenu, na dubinama do 20 m. Ima ga praktično svuda duž obale. Ljušture uginulih puževa redovno nastanjuje rak samac.
Način prikupljanja: Prikuplja se najčešče ronjenjem na dah.
Upotreba: Beznačajan je.



KONUS, BALERINA
Conus ventricosus,  Gm. (=C. mediterraneus, Hwass)
Opšti podaci: Spada u srednje puževe sa maksimalnom veličinom oko 7 cm, iako su prosečni primerci oko 2-3 cm. Veoma lep puž, različitih šara i boja, što ponekad otežava identifikaciju. Ima vrlo uzan otvot sa malim poklopcem. Za razliku od večine puževa koji su lešinari, konus lovi pomoču harpuna koji izbacuje na žrtvu. Neke vrste iz ove porodice su veoma otrovne i mogu biti opasne čak i za čoveka (C. Geographus).
Gde živi: Rasprostranjen je duž istočne obale Atlantika, od Biskajskog zaliva do Angole i u celom Mediteranu. Kod nas je prisutan duž cele obale, na kamenitom terenu od 2-3 m dubine pa na dublje, ali nije baš čest.
Način prikupljanja: Vade ga uglavnom ronioci na dah i na boce, ali se najčešče nalaze prazne ljušture.
Upotreba: Cenjen je kod kolekcionara, naročito veči živi primerci. Postoje i levo uvijeni primerci koji su izuzetno retki, veoma su cenjeni i mogu se dobro unovčiti ili razmeniti za najređe svetske školjke i puževe.



TORNJI
Ć
Turritella comunis, Risso
Opšti podaci: Spada u srednje velike puževe sa prosečom veličinom oko 5-6 cm i maksimalnom oko 9 cm. Ljuštura je sivkasta i neugledna, a unutrašnja strana ima mali otvor i okrugli poklopac sa zavojima.
Gde živi: Rasprostranjen je na peskovitim, muljevitim i mešanim detritičnim podlogama.
Način prikupljanja: Uhvati se u sve vrste mreža, a ljuštura se često pronađe naseljena rakom samcom. Ređi je nego što se misli, jer ga obično mešaju sa vretenom (Ceritium vulgatum).
Upotreba: Bez značaja.


FONGA - MORSKO JAJE – Tunicata
Opšti podaci: Šta su zapravo morska jaja? Naučnici objašnjavaju da je reč o organizmu iz skupine plaštenjaka (tunicata), podskupine mešičnice, zasebnoj skupini koja je pri vrhu beskičmenjaka, najbliže kičmenjacima. Njihova mešina ima dva otvora, kroz jedan prima more (hrani se planktonskim organizmima), a kroz drugi ga izbacuje.
Gde živi: Žive na kamenu i ne miču se. Morsko jaje je interesantno jer u svom embrionalnom obliku ima jedan prutić za koji se smatra da je u razvojnom smislu živog sveta preteča kičme. U morskim jajima ima puno joda što je zdravo, a žuti deo koji podseća na žumance i koji se jede, zapravo je njegov rasplodni dio, i naučnici kažu, logično je da taj dio iz kojeg ide novi život bude zdrava hrana.
Upotreba: Jestiv je, a meso je mekše od mesa drugih školjki koje se koristi u ishrani. Jede se najčešće sveža sa limunom, ali se može i spremati na nekoliko načina.