BJELILA GOŠIĆI RADOVIĆI KRAŠIĆI  BOKA KOTORSKA  MONTENEGRO



 

RIBE BJELILA
Do nedavno jedino mesto u Krtolima gde su se pojedinci bavili profesionalno ribanjem su bili Krašići, a  danas, Bjelila se mogu nazvati pravim ribarskim naseljem jer tu postoje i deluju dve Ribarske Zadruge (Porodica Miša Jovanova Lakičevića i Porodica Marka Lazova Lakičevića). Riba se klasičnim - starinskim načinom - "pod ferao", opkoljavanjem i potezanjem mreže na kraj - obalu. Na ovaj način se lovi većinom plava riba - gavica, sardun, sardela, embrega, lokarde, šnjurevi, a nadje se tu i uliganja, ponekad neki orfan, palamida... Sa Bjelila, u maju i septembru mesecu kreću barke sa feralima na lov "na ulignje". Ulignje se love na peškafondu na stotinak metara od obale na mestima gde je dno peskovito i na dvadesetak metara dubine. Na Bjelilima se ribalo, a i danas se riba i "pod osti" - noćno ribarenje pod feralom sa ostima, a majstor tog ribanja  je bio i ostao Lazo Marko Lakičević. Govorili si za njega "Šta Lazo vidi to je u barku". On je, kad je škuro - noći bez meseca -  ribu   mogao "čuti" i tačno znati koja je vrsta, i da li je to "roba od kilo" - oceniti njenu težinu, i "šijaj od polja" odrediti pravac kretanja. Postepenim razvojem turizma "ribanje na štap" turista sa mula i seka oko Bjelila, zamenili su ribanje "na prst" iz barke, tako da danas u večernjim satima mnogobrojni pecaroši "preplave" mulo loveći sve što im pod udicu dodje.  Na ovoj strani su, pored mnogobrojnih vrsta ribe koje se mogu naći u moru oko Bjelila i u Boki Kotorskoj, izabrane samo one vrste koje se najprisutnije i one koje se mogu uloviti ili videti.

NEKE VRSTE RIBA SA BJELILA

 


PERKA- Serranus scriba L.
Opis: Modrikastožučkaste do crvenkastosmedjaste je boje, a po telu ima 5 do 7 smedjastocrnkastih širih pruga. Na srednjem, donjem delu tela je ljubičasta. Naraste do 28 cm. u dužinu, a može težiti i više od 30 dkg.
Obitavališta: Obitava oko  Zanovetnog
Školjica, na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, pod otok Gospe od Milosti. Voli kamenite predele obrasle algom, sundjerima i ježevima. Najveći primerci se hvataju oko senjala - na plićaku kod otoka Školj.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to na dubinsko pecanje - sa olovom na kraju, i sa malim parangalima. Najbolje se hvata ujutru i predveće. 
Njeska ili mamac: Često se nadje na udicama sportskih ribolovaca jer je veoma proždrljiva riba a mamaci za njeno hvatanje su raznovrsni - od crva, kanjoča, ulignja, komada girice ili sardele do mušlje, Perka ne bira mnogo i napada iznenada. Najveći pecaroš na ''ribu od seke'', medju kojima spada i Perka je Vaso Stanjević koji je hvatao i po nekoliko kilograma velikih perki ''ispod otoka''.
Pripremanje: Meso Perke je belo, mekano i veoma ukusno.  Kao i sve ribe od seke najbolja je pržena, a dobra je i za brodet.


ARBUN - Pagellus Erythrinus L
Opis: Riba iz porodice SPARIDAE. Telo joj je vitko i sa skladnim rasporedjenim perajama. Glava joj je jaka, sa strane spljoštena, a oči velike i sjajne. Boje je mesnocrvenkastoružičasto sa purpurnim i srebrnosjajnim prelivima. Može biti dug do 60 cm. i težak do 3 kg. Prosečni primerci teže oko 0,20 kg.
Obitavališta: Obitava oko  Zanovetnog
Školjica, na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, pod otok Gospe od Milosti. Voli predele obrasle algom, sundjerima i ježevima. Oko seka i pukotina u obali, a kreće se u jatima. Na Arbune je ribao Joko Krsto i bio veoma uspešan u tome.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to na dubinsko pecanje - sa olovom na kraju, i sa malim parangalima. Najbolje se hvata ujutru i predveće. 
Njeska ili mamac: Veoma različita - od crva, kanjoča, ulignja, komada girice ili sardele do mušlje.
Pripremanje: Meso Arbuna je belo, mekano i veoma ukusno. Jedino u aprilu i maju mu je meso slabijeg kvaliteta zbog mresta. Manji primerci se prže, a veći se mogu spremati lešo - kuhati ili peći na gradele - pripremati na žaru. Dobar je i za brodet.



UKLJETA - Oblada melanura L.
Opis: Boje je tamnomodrastesive do smedje. Duž bokova ima desetak neupadljivih vodoravnih modrikastocrnkastih pruga. Donji deo tela je sivosrebrnaste boje. Prosečna Ukljata dosegne dužinu i do 30 cm, a težinu i do 60 dag.
Obitavališta:
Obitava oko  Ponte - levo od mula, na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, iznad otoka Gospe od Milosti. Staništa su joj pećinasta dna, mada je ima i medju podvodnim biljem. Tokom leta zalazi blizu obale, a kada se more uzburka po površini ukljata prilazi sasvim do obale, pa i u pličacima.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to u avgustu mesecu - sa tankim najlonom i malim udicama bez olova. Veliki je borac i najbolje se hvata ujutru i predveće. Možete je pecati sa obale ali najbolje je iz barke - čamca i to niz kurenat - struju. Pustite najlon sa dve udice da ga struja odnese 10 do 20 metara, a onda polako vučete prema sebi. Ukljetu morate uloviti, ona se ne lovi sama. Sa njom se morate nadmudrivati, popuštati joj kada grize i čekati je. Jedan od najvećih primeraka ukljate uhvaćen je 1997. godine sa mula. Neša Borčanin je uhvatio Ukljetu malo manje od kilo... Ko zna zna.
Njeska ili mamac: Creva od sardele, meso mušlje, umešani sir sa brašnom i sredina hleba kao ruža.
Pripremanje: Meso Ukljete je bijelo, mekano i veoma ukusno. Manji primerci se prže, a veći se mogu peći na gradele - pripremati na žaru.


BRANCIN - Dicentrarchus labrax L.
Opis: Gornja strana tela ove vrolo cenjene ribe je olovno sive boje koja sa strane prelazi u sivosrebrnastu, a donji delovi tela u srebrnastobelu. Na vrhu škržnog zaklopca ima crnkastu mrlju. U dužinu naraste i do 1 m. a dosegne težinu do 14 kg.
Obitavališta:
Obitava oko  Ponte - levo od mula, na terenima iznad Starih Bjelila, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, oko solila. Staništa su joj pećinasta dna, mada je ima i medju podvodnim biljem. Tokom leta zalazi blizu obale, naročito poslednjih godina kada Boka Kotorska obiluje sitnom ribom.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, od marta do septembra - gotovo uvek na živi mamac ili varalicu. Lovi se od osvita zore pa do devet sati i predveće. Najbolje je loviti na mestima gde brancin zalazi u ranim jutarnjim satima, a to je uvala Blato. Brancin je veliki borac i kada ugleda ribolovca tada pokušava na sve načine da se skine sa udice. U takvim situacijama je najbolje koristiti sak - meredov. Jedan od najvećih primeraka - 7 kg. - uhvaćen je 2005. godine iznad otoka Zanovetni školjic. Uhvatio ga je Boško - stari ribar koji godinama lovi u ovim predelima. Veliki lovac na brancine je i Nebojša - Jovov sin, koji ih lovi sa svoje ponte u Blatu kad god hoće i može. Uhvatio ih je gomile i gomile.
Njeska ili mamac: Živi gavun ili jeguljica, sardela, mali cipol, živa kozica.
Pripremanje: Meso Brancina je bijelo, mekano i veoma ukusno i peče se na gradele - na žaru.



KERNJA- Epinephelus guaza L.
Opis: Jedna od najvećih jadranskih riba. Može težiti i 100 kg., a pritom i narasti do 1.40m. dužine. Tamnokestenjastosmedje je boje koja prema trbušnoj strani tela prelazi u smedježutu.
Obitavališta: Obitava na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, ispod otoka Gospe od Milosti. Staništa su joj pećinasta dna.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to u avgustu mesecu - sa debljim najlonom i  velikim udicama sa olovom na kraju najlona. Veliki je borac i najbolje se hvata ujutru i predveće. Jedan od najvećih primeraka Kernje je uhvaćen na Kakrcu 1989. godine. Težina te Kernje je bila preko 10 kg a uhvaćena je na komad ribe.
Njeska ili mamac: Komad ribe, morski crv, i postoji nekoliko specijalnih mamaca, ali to morate pitati ribarske meštre sa Bjelila koji će vam, uz čašu vina, onako usput odati svoje ribolovačke tajne. To se sve odigrava u konobi kod Zorana uz prisustvo Neše, Mimice, Siniše...
Pripremanje: Meso Kernje je belo, mekano i veoma ukusno. Manji primerci se prže, a veći se mogu, ko ima vremena i ko ume peći na gradele - pripremati na žaru, ali ipak je najbolja spremljena na lešo - kuvana ili na brodet.


ŠNJUR - Trachurus trachurus L.
Obitavališta:
Šnjur je riba koja se uglavnom zadržava pri dnu ali i u višim slojevima mora sve do površine. zadržava se iznad muljevitih, peskovitih i ljušturnih dna. Zadržava se na 80-200 metara, ponekad se spušta do 600 metara. Najviše je ima oko ulaza u Boko Kotorski zaliv - kod Rosa. Zalazi i dublje u zaliv.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, od marta do septembra. Lovi se koćom, plivaricom, ljetnim potegačama, stajačicama, tramatama, panulom i povrazim. Lovi se cele godine. U prostorima Boke Kotorske najbolje se hvata na "varalice": 40 m najlona 0,6 i 3 m od 0,4, spojeni vrtuljkom. Na dno je privezan duguljasti komad olova od 0,3 kg. Na 3 metra tanjeg najlona privezuje se 7-10 kratkih pijoka (15 cm) s udicama od 12-14. Najbolji se rezultati postižu kada se na pioke navuku cevčice obojene belo sa crveno obojanim gornjim rubom te tako imitiraju crva. Za lov šnjura, ova se panula-povraz spušta do samog dna te podiže nekoliko metara da se prepusti slobodnom lebdenju pod uticajem struja. Veliki majstor na šnjure je Mimica. On je jedne večeri u avgustu 2005. godine izvukao za nepunih pola sata punu kantu Šnjura. Kanta je bila... Velika. Ribarska kanta.
Njeska ili mamac: Veliki morski crv, krak uliganja, komadić sipe.
Pripremanje: Šnjur pripada vrsti plavih riba te mu je meso belo, malo trdo i veoma ukusno i peče se na gradele - na žaru.



ORADA - Sparus aruatus L.
Obitavališta: Obitava oko  Ponte - levo od mula, na terenima iznad Starih Bjelila, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, oko otok Gospe od Milosti. Staništa su joj pećinasta dna, mada je ima i medju podvodnim biljem. Tokom leta zalazi blizu obale, naročito poslednjih godina kada Boka Kotorska obiluje oradama.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, od marta do septembra - gotovo uvek na dnu - dubinski na čekanje. Lovi se od osvita zore pa do devet sati i predveće. Najbolje je abrumavati nekoliko dana.  Orada i na najmanji trzaj odustaje od mamca i dugo pipka mamac i obilazi oko njega dok nije potpuno siguran da je bezbedana. Najbolje je pustiti da odvuće najlon 2 do 3 metra a onda dati kontru. Kada je uhvatite nikada ne dozvolite da najlon bude opušten i nemojte misliti, ako najlon naglo popusti da se odkačila, ona je samo naglo krenula prema vama. Kada ugleda ribolovca tada pokušava na sve načine da se skine sa udice. U takvim situacijama je najbolje koristiti sak - meredov. Mujo - zet krtoljski je svake godine hvatao po nekolko orada. Jedan od najvećih primeraka uhvaćen je davne 1980 i neke godine. Uhvatio ga je Zoran uz pomoć Nika Vasova koji ga je sakom prihvatio kod mula. Orada je bila teška 5 kg.
Njeska ili mamac: Veliki morski crv, uliganj, sipa, rak kosmač, meso morskog krastavca.
Pripremanje: Meso Orade je bijelo, mekano i veoma, veoma ukusno i peče se na gradele - na žaru ili lešo - kuvati. Supa od Orade i lešo Orada je za mnoge poseban specijalitet.



SARAG
- Diplodus sargus L.
Obitavališta: Obitava oko  Ponte - levo od mula, na terenima iznad Starih Bjelila, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, oko otoka Gospe od Milosti. Staništa su joj pećinasta dna, mada je ima i medju podvodnim biljem. Tokom leta zalazi blizu obale, a kada se more uzburka, naročito po buri sarag prilazi sasvim do obale. Može se pecati i sa mula tokom cele noći i to na levoj strani mula zabaciti oko 10 metara.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, od maja do septembra - sa tankim najlonom sa srednjim udicama bez olova. Veliki je borac i najbolje se hvata tokom noći, kao i ujutru i predveće. Peca se sa obale. Na tanak najlon navežete dve udice, a zatim stavite mamac i to tako da na jednu udicu uvek stavite malo više mamca. Zabacite što više možete i potpuno opustite najlon. Sarag i na najmanji trzaj odustaje od mamca i dugo pipka mamac i obilazi oko njega dok nije potpuno siguran da je bezbedan.Najbolje je pustiti da odvuće najlon 2 do 3 metra a onda dati kontru. Sarge je godinama sa mula, noću lovio Zoran i to po nekoliko komada za noć. Najveći primerak je uhvaćen 1985. godine na pastelu u ranim jutarnjim satima - 1,5 Kg. i uhvatio ga je, ko drugi nego Zoran.
Njeska ili mamac: Meso mušlje, umešani sir sa brašnom - pastela.
Pripremanje: Meso Sarga je bijelo, mekano i veoma, veoma ukusno. Manji primerci se prže, a veći se mogu peći na gradele - pripremati na žaru ili lešo - kuvanu.



BUKVA
- Box boops BP.
Opis: Spada u najbrojnije ''sportske'' ribe Jadrana. Na gornjem delu tela je obojena modrikastosivo do maslinastozelenkasto, a sa bočnih strana je sivkaste boje sa tri do četiri uzdužne zlataste pruge. Naraste do 35 cm u dužinu, a najveći primerci mogu dosegnuti i do pola kilograma. Poslednjih godina u Boko Kotorskom zalivu pojavljuju se veća jata Bukava veličine oko 3 komada u kilo.  
Obitavališta: Obitava oko  Zanovetnog
Školjica, na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, pod otok Gospe od Milosti. Kreće se u jatima i brzo menja lokacije. Najveći primerci se hvataju oko senjala - na plićaku kod otoka Školj.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to na dubinsko pecanje - sa olovom na kraju, i sa malim parangalima. Najbolje se hvata ujutru i predveće. Mnogi ribolovci je hvataju i na plovak sa obale.
Njeska ili mamac: Često se nadje na udicama sportskih ribolovaca jer je veoma proždrljiva riba a mamaci za njeno hvatanje su raznovrsni - od hleba, crva, kanjoča, ulignja, komada girice ili sardele do mušlje. Često se uhvate i po tri primerka odjednom, ako lovite sa tri udice i olovom na kraju. Najveći primerak Bukve je uhvaćen na nekoliko stotina metara iznad mula Bjelila. Neša Tajson je uhvatio 2006. godine primerak od 570 grama. Medju najvećim ribolovcima na bukve spada dugogodišnja ekipa u sastavu: Zvonko, Muhamed, Milena, Fadila, Zoran... Uvek su se vraćali sa najmanje 6 kg. bukava.


SKUŠA - ŠKOMBAR - Scomber scombrus L.
Obitavališta:
Skuša je riba koja se uglavnom zadržava pri dnu ali i u višim slojevima mora sve do površine. zadržava se iznad muljevitih, peskovitih i ljušturnih dna. Zadržava se na 100-200 metara, ponekad se spušta do 250 metara. Najviše je ima oko ulaza u Boko Kotorski zaliv - kod Rosa. Zalazi i dublje u zaliv.
Sezona lova: Lovi se cele godine plivaricama, letnom tratom, migavicama, stajačicama i sitnim udičarskim alatima. Velikim ribolovnim alatom se lovi pod veštačkim svetlom - feralima, ali treba pripaziti da se sa svetlom ne pretera. To je zato što će skuša, čim se najede, nestati te ih treba opkoliti - zapasati što pre. Skuša je redoviti pratilac jata sardela. Stoga, čim se ona pokaže pod svetlom, ribar se nada i pojavi sardele. U prostorima Boke Kotorske najbolje se hvata na "varalice": 40 m najlona 0,6 i 3 m od 0,4, spojeni vrtuljkom. Na dno je privezan duguljasti komad olova od 0,3 kg. Na 3 metra tanjeg najlona privezuje se 7-10 kratkih pijoka (15 cm) s udicama od 12-14.  
Njeska ili mamac: Veliki morski crv, krak uliganja, komadić sipe.
Pripremanje: Skuša pripada vrsti plavih riba te joj je meso belo, malo vrdo i veoma ukusno i peče se na gradele - na žaru, ili umotana u aliminijumsku foliju.



ŠPAR- Diplodus annularis L.
Opis: Oblikom i bojom sličan je ostalima srodnicima iz vrste Sparidae. Ovalnog visokog tela, bočno stisnutog, gornji mu je deo tela sivkasto-zelenkast s postupnim prelazom u srebrnkastu boju na bokovima. Oko korena repa ima jedan tamni prsten karakterističan za mnoge vrste iz te skupine riba. Prosečan primerak je oko 12 cm dužine i 0,03 kg težine, ali može narasti do 22 cm dužine i 0.35 kg težine. 
Obitavališta: Obitava oko  Zanovetnog
Školjica, na terenima iznad Kakrca, na potezu od mula Bjelila do Krickovine, pod otok Gospe od Milosti. Voli kamenite predele obrasle algom, sundjerima i ježevima. Najveći primerci se hvataju oko senjala - na plićaku kod otoka Školj.
Sezona lova: Lovi se tokom cele godine, ali najbolje u toplijim mesecima, i to na dubinsko pecanje - sa olovom na kraju, i sa malim parangalima. Najbolje se hvata ujutru i predveće. 
Njeska ili mamac: Često se nadje na udicama sportskih ribolovaca jer je veoma proždrljiva riba a mamaci za njeno hvatanje su raznovrsni - od crva, kanjoča, ulignja, komada girice ili sardele do mušlje, Špar ne bira mnogo i napada iznenada. Najveći pecaroš na ''ribu od seke'', medju kojima spada i Špar je Vaso Stanjević koji je hvatao i po nekoliko kilograma velikih Špara ''ispod otoka''.
Pripremanje: Meso Špara je belo, mekano i veoma ukusno.  Kao i sve ribe od seke najbolja je pržena, a dobra je i za brodet


ZUBATAC - Dentex dentex  L.
Obitavališta: Zubatac živi u priobalnom delu: uz hridinaste obale i uvale. Ređe se nalazi uz koraligenska ili ljušturna dna. Zalazi i u najpliće vode a ne spušta se dublje od 200m. Uglavnom se lovi na 30 - 50 metara dubine. Zimske mesece provodi u većim dubinama. Hrani se ribom i glavonošcima. Vrlo je proždrljiv i agresivan. Najbogatija su mu staništa u području oko Luštićke obale - Kakrc, Bjelila, Krašiči, Petrovići.
Sezona lova: Najviše se lovi parangalom, raznim potegačama i sportskoribolovnim alatima. Za lov parangalima najviše odgovara rano ujutro i u suton. Kao mamac je najbolje meso sveže sardele, iglice ili bukve. Koristi se najlon od 0,5 -1 mm a udice od broja 4 do broja 7. Za sportske je ribolovce najuzbudljiviji lov pendulanjem. Kao mamac za pendulanje, najčešće se koristi koža pauka ali i živa iglica. Do oktobra se na pendulanje lovi uz samo dno a kasnije nešto naviše uz brzinu vožnje od 2 - 3 milje. najuspešnije se lovi pri maestralu i pred zalazak sunca. Jedan od najvećih primeraka je uhvaćen, pazi sad, u vršu. Neša je u julu 2007. godine uhvatio primerak od tačno 6 kg. Za nekoga možda i nije baš sportski, ali se računa.
Njeska ili mamac: Meso sveže sardele, iglice ili bukve.
Pripremanje: Zubatac je kako neki kažu prva klasa ribe i sprema se na gradele ili lešo, kako ko više voli, ali je na gradele, naročito ako je veći komad, prava poslastica.