BJELILA GOŠIĆI RADOVIĆI KRAŠIĆI  BOKA KOTORSKA  MONTENEGRO


 

PESME O BOKI KOTORSKOJ

PJESNIK I VILA
Knjaz Nikola I Petrović Njegoš

1893

Bez Boke je Srpstvo bilo
ka' nevjesta bez đerdana,
ili momak bez čelenke,
il' bez konja od megdana.
Ah, divna je srpska Boka,
može Bosfor da zasrami!
Na svoj zemnoj površini
čime ona da se sravni?...

 

BOKA
Aleksa Šantić

1906.

Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, 
Pokrivena nebom k'o od plave svile, 
Ljepša si od tvoje primorkinje vile 
I svjetlija od njenog đerdana. 
Nikada se tebe nagledao ne bi', 
No da mi je jedno: da postanem valom 
Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom 
Da vječito šumim i da pjevam tebi. 
I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi, 
Pa jednoga dana kad se Gospod javi, 
Kad orlovi naši visoko zabrode 
I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, 
Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda 
I da s tobom slavim dan zlatne slobode!
СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ
Петар Петровић Његош

1883.

Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ’ туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам:
вјера друга, царство, мисв друга;
мишљах презрен кв и крвник бити
ради вјере - свијета неслоге.
Но ја сасвим другојаче нађем:
бих дочекан у Котору красно
у српскојзи кући Лумбардића.
Ту три дана кв у тренућ прошли
правом чашћу и весељем српским;
док четврти, на уранак сунца,
конте Јосиф из Доброте дође
са његова два мила синовца,
два синовца како двије виле.
Тек се стасмо, братски с’ изљубисмо,
питасмо се за живот и здравље,
и у говор дуг искрено српски
сташе сва три конта говорити:
"Воља нам је стари пријатељу,
да нам кућу пођеш видијети
(не ђе друго веће у Доброту)
са свом браћом која су ти овђе,
нашом браћом храбрим Црногорцма."
Ми без молбе како Црногорци,
из ријечи на ноге скочисмо,
три четири лађе напунисмо;
њини момци одвезу нас брзо.
О, ви Срби, свуд ли српствујете,
дужност чојства праву испуњате!
Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш:
лактом вјере глупост чојка мјери,
а озбиљост ђелом и врлином!