BJELILA GOŠIĆI RADOVIĆI KRAŠIĆI  BOKA KOTORSKA  MONTENEGRO





 

MOMČILO MACANOVIĆ
Rodjen u Nikšiću 1966. godine. Fakultet likovnih umetnosti završio u Cetinju, gde je diplomirao na odseku vajarstva 1993. godine. Dobitnik prve nagrade za skulpturu Fakulteta likovnih umjetnosti Cetinja. Živi i radi u Tivtu i Beogradu. Ljudska figura u Macanovićevim slikama smeštena u neočekivane odnose svejedno da li je u pitanju neka druga njoj slična pojavnost ili posve drugačiji činioc iz fonda predmetnog miljea, poput stolica, sanduka, klupa, stepeništa, delova arhitekture, pojedinih fragmenata namještaja, često umetnutih gipsanih modela koji poprimaju višeznačan smisao, zatim vrata, balkona i zavesa scenografskog označenja, žena nalik modelima ili lutkama, statua, aktova provokativne, pomalo izazovne izglednosti, prozora, niša i drugih sadržajnih oblika čiju primenu nije uvek lako odgonetnuti. Oni katkad upućuju na ostatke raskoši nekog neobičnog sveta koji dotrajava i sluti nestajanje. Atmosfera je otudjena, prividno otmena, sa naznakom praznine, zaustavljene u vremenu i prostoru. Stiče se utisak nekog nestvarnog, isceniranog ambijenta, strogih, gotovo nemih, po pravilu distanciranih odnosa koji se mogu porediti sa nekom vrstom dogadanja pozorišne artikulacije u kome svako za sebe igra svoju predstavu. Njihova je "pozornica" osmišljena, scenski uobličena, definisana je otvorenim i zatvorenim prostornim sferama. Nekad, pak, akteri njegovih slika deluju kao dio slučajnih prizora, zatečenih, zaustavljenih u pokretu ili radnji, poput utisaka koji ostavljaju prekinute filmske sekvence. U njima se meša stvarno i nestvarno, irealno i metafizičko.